Песма о школи

На периферији улице дуге,

Где има и радости има и туге,

Уздиже се старо здање,

Које пружа таленте и знање.

Школа је саграђена у времена давна,

По спортовима постала је славна,

Фудбал,одбојка и игре остале,

Одавно су део школе постале.

Са ђацима оживљава као цвет после кише,

У њој се пуним плућима дише,

Она је трајала и даље траје,

Многима животни пут и науку даје.

Медаље што у школи ничу,

Професори који некада вичу,

Све подсећа на истиниту причу,

Чија се слова годинама сричу.

Испред школе парк за ђаке,

Где проводе одморе сваке,

А иза школе велика хала,

Река Расница и чесма мала.

Кроз њу су прошле генерације многе,

Пуне љубави и слоге,

Одлазили у Каону за 1. мај,

Заједно чекали матуру и крај.

У њој се многи празници славе,

Представе се припремају,панои се праве,

У њој живот тече као река,

Њу свако са осмехом данима чека.

Ученица Средње школе